Repository |

Ова докторска дисертација посвећена је феноменолошкој анализи антиципације, навике и вероватноће на нивоу опажања, заснованој на филозофији Едмунда Хусерла. Циљ ми је да преко Хусерлових феноменолошких анализа опажања објасним у ком смислу се навика и антиципација могу сматрати изворима пробабилистичког расуђивања, као и да на основу тога понудим феноменолошку интерпретацију вероватноће као свежу алтернативу главним филозофским интерпретацијама тог појма. Задатак ће најпре бити да се што боље разумеју детаљи опажајне сазнајне активности, а посебно конститутивна улога антиципације и навике заопажање идентичних спољашњих објеката нашег свакодневног искуства. На основу тога ћу показати да је узајамна динамика антиципације и навике на нивоу пасивне синтезе у опажању конститутивна за базичне облике опажајних процена вероватноће. Тај увид ћу искористити да аргументујем да нам Хусерлове феноменолошке анализе опажања нуде вредну перспективу у оквиру филозофије вероватноће с обзиром на још увек неразрешено питање: да ли је вероватноћа субјективна или објективна? Феноменолошки приступ вероватноћи представља новину у контексту савремене дебате о интерпретацијама вероватноће, али и у контексту литературе која се бави Хусерловом феноменологијом.

Full citation: